Kako se ponašati na lavinoznim terenima (Slike): Opasnost od lavine i uslovi koji obezbeđuju pojavu lavina su relativno laki za prepoznavanje, iako se za pojedinu lokaciju ni na koji način ne može sa sigurnošću tvrditi da li će lavina krenuti ili ne.
Kada god je “jačina” i gustina snega takva da ne može zadržavati njegovu količinu i masu na određenoj padini, postoje izgledi za pojavu lavine. Jačina i gustina snega odnose se na kohezione-vezivne sile koje održavaju kompaktnost snega (vezuju sneg za sneg).
Snežne lavine nastaju na strminama između 15 i 40 stepeni, u zavisnosti od više faktora, kao što su: struktura/tip snega, orijentisanost padine (severna ili južna), debljina snežnog pokrivača, jačina i smer vetra, konfiguracija terena, temperatura, itd.
Četiri od pet lavina krenu za vreme ili neposredno nakon snežne mećave (80%). Opasnost od lavina se rapidno uvećava ako je obim snežnih padavina veći od 3 cm na sat, odnosno ako postoje nanosi od 30 i više cm u istom periodu vremena. Mećave (snežne oluje) koje započinju niskim temperaturama, jakim vetrom i suvim snegom, da bi u toku mećave temperatura rasla, posebno su predisponirane za pravljanje lavinoznih uslova.
Suvi sneg – pršić ima vrlo slabe kohezione (vezivne) sile – često nedovoljne da zadrži sam sebe, a pogotovu je opasan kao sloj ispod težeg snega (onog koji se dobija porastom temperature). Kišne oluje ili prolećno vreme sa toplim vetrovima i toplim tmurnim noćima, rezultuju naglim topljenjem i vodom koja podliva snežni pokrivač po dubini izazivajući lavine teškog snega. Uopšte, kritični faktor kod lavina je heterogenost snežnih slojeva, tako da opasnost od lavine uvek postoji kod naglih pomena temperature ili vetra (pogotovo ako je u pitanju naglo povećanje).
Treba da prođe 24-48 sati nakon padavina kako bi se novonastali sneg slegao i vezao za prethodni sloj.
Zabluda je da se lavine dešavaju samo u visokim planinama. U stvarnosti, one se mogu desiti bilo gde kada se ispune neki od pomenutih preduslova. Mogu se desiti čak i u šumi. Najčesće su izazvane nekim spoljnim uticajima, kao što je kretanje ljudi ili životinja preko lavinoznog terena, buka, vibracije,…
Osnovna pravila ponašanja na lavinoznom terenu su:
- Ne kretati se popreko preko padine, već direktno uz nju, i presecati padinu pri vrhu a ne na sredini ili pri dnu. Kretati se razdvojeno, nikako u grupi. Teren-padinu sa potencijalnom opasnošću od lavine prelaziti jedan po jedan, i motriti jedni na druge.
- Ukoliko vidite da ste pokrenuli lavinu, da se podloga pod vama kreće, te da se i vi sa njom krećete nekontrolisano, odmah se oslobodite predmeta koji nisu deo odeće čvrsto pripijene uz telo (skijaški štapovi, skije, ranac, cepin,…), pokušajte da “plivate po snegu” i ostanete pri površini lavine. Neposredno pre zaustavljanja lavine, napravite sebi rukama dovoljno mesta ispred lica, kako biste imali što više prostora za disanje.
- Samostalno, uz sreću da ste uspeli da ostanete pri površini lavine, probajte da se spasete. Vaše kolege (nikad se ne krećite sami!), treba da prate tok lavine, od mesta pucanja, zahvatanja unesrećenog, mesta gde je unesrećeni nestao (uronio) u lavinu, i mesta gde je lavina stala – šanse da se unesrećeni locira su velike na osnovu tih podataka.
- Iskopavanje se započinje na metar do metar i po ispod pronađene osobe, kako je ne biste još više povredili kopanjem. Kada naiđete na unesrećenog, na osnovu pozicije tela u snegu, što pre otkopajte predeo oko glave kako bi unesrećeni imao dovoljno vazduha za disanje.
Kako bi se lakše i brže locirala i iskopala žrtva zahvaćena lavinom, potrebno je imati neophodnu opremu za kretanje po lavinoznom terenu: bipere (elektronski uređaji koji odašilju ili primaju signal, i na osnovu signala članovi grupe pronalaze žrtvu), lavinske sonde (služe za sondiranje terena i preciznije pronalaženje zatrpanih, tačnog mesta i dubine na kojoj je zatrpana žrtva), lopate za iskopavanje žrtve,…
Izvor: GSS.rs
