Kako radi sistem za veštačko osnežavanje (Video): Kako skijaši i svi ljubitelji zimskih sportova ne bi zavisili od toga da li će biti prirodnog snega, Skijališta Srbije pokrila su ski centar Kopaonik sistemima za veštačko osnežavanje.
Šta čini sistem za veštačko osnežavanje?
Sistem za veštačko osnežavanje čini vodoakumulacija iz koje se crpi neophodna voda za pravljenje veštačkog snega i sistem cevovoda putem kojeg se pod visokim pritiskom voda i komprimovani vazduh dopremaju do uređaja za proizvodnju veštačkog snega – topova i lansera. Topovi, fiksni ili mobilni, kao i lanseri, postavljeni su čitavom dužinom ski staza i ski puteva, kako bi pokrili 100 posto površine namenjene skijanju.
Na Kopaoniku trenutno ima oko 69 fiksnih topova, 15 mobilnih topova i 240 žirafa.
Kako funkcioniše sistem za veštačko osnežavanje?
Poznato je da se vodena para podiže u atmosferu, gde se na niskoj temperaturi čestice vodene pare kristališu i tako nastaje prirodni sneg. Sistemom za veštačko osnežavanje simuliramo jednu takvu prirodnu pojavu. Voda koja se crpi iz jezera, cevovodom se doprema do uređaja za proizvodnju veštačkog snega, iz kojih se pod visokim pritiskom raspršuje u vazduhu i na niskoj temperaturi se te sitne kapljice kristališu i formiraju snežnu pahulju. Za proizvodnju veštačkog snega koristi se isključivo sirova, neprerađena, obična voda bez hemijskih dodataka, kako se ne bi ugrozila prirodna sredina planine, kao i zdravlje korisnika.
Koji su uslovi potrebni za proizvodnju veštačkog snega?
Da bi veštački sneg mogao da se proizvodi potrebni su određeni meteorološki uslovi. Temperatura vazduha mora biti -3ºC temperature vlažnog termometra, ili niža. Temperatura vlažnog termometra je način merenja temperature vazduha koji uzima u obzir uticaj relativne vlage vazduha na temperaturu okolnog vazduha, tako da se smanjenjem relativne vlage vazduha snižava temperatura okolnog vazduha. U datom slučaju, za proizvodnju veštačkog snega pogodniji je što suvlji vazduh, tako da se voda brže kristališe i proces proizvodnje veštačkog snega je brži. Pogodna je i što veća udaljenost od tla, radi što većeg vremena kristalizacije, pa su zato topovi i lanseri usmereni od tla na gore.
Kada radi sistem za veštačko osnežavanje?
Sistem za veštačko osnežavanje radi uglavnom u toku noći. Staze se zatim u toku noći pripremaju, kako bi ljubitelje skijanje ujutro dočekalo potpuno spremno i bezbedno skijalište. Po potrebi sistem može raditi i tokom dana, kada se uređaji usmeravaju tako da ne ometaju skijaše. Minimalna visina snega potrebna da bi mašine za tabanje snega bile u mogućnosti da pripremaju skijalište je 35-40 cm, prilikom čega se sneg sabija na sloj debljine oko 15 cm. Sistem za veštačko osnežavanje ne radi jednovremeno na čitavoj površini skijališta, već se osnežavanje vrši po deonicama.
Izvor: Skijališta Srbije
