Tačno na današnji dan pre 20. godina NATO je tog 24. marta 1999. u 19.45 započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja u Srbiji i Crnoj Gori
Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, i iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji. Podršku su im pružili strateški bombarderi koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD. Najpre su gađane kasarne i jedinice protivvazdusne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Kraljevu, Nisu, Prištini, Kopaoniku i na drugim mestima.Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a.
Sam Kopaonik NATO je bombardovao u više navrata. Za vreme rata pa do dan danas na našoj planini nađeno je 19 kontejnera u kojim su bile kasetne bombe. Svaki kontejner nosi od 202 do 250 kasetnih bombi, što iznosi da je minimalno palo 3828 kasetnih bombi različitih modela. Od toga je 80% odmah ekplodiralo, a ostatak je čišćen više puta u preostalih 20 godina, gde sam 387 komada lično digao u vazduh. Na južnim obroncima Kopaonika na teritoriji opštine Leposavić (Nebeske stolice) ostalo je da se očisti još 2,5 milona kvadratnih metara. Taj projekat će biti pokrenut ove godine. Nađeno je 7 neeksplodiranih projektila velike razorne moći od preko jedne tone. Neke su aktivirane na licu mesta a neke demontirane. Nadjeno je 17 projektila obagaćenih osiromašenim uranijumom sa kojima su nas gađali rafalno iz topa 30mm sa aviona A10. Od kasetne municije posle rata na Kopaoniku poginulo je 4 deminera i mnogo ranjenih, gde je poslednja žrtva bila 2016. godine.
U bombardovanju Srbije uništeno je i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 mostova razoreno.
U noći 23. aprila 1999. godine u dva sata i šest minuta nakon ponoći, NATO je u napadu na zgradu nacionalne televizije usmrtio 16 radnika RTS-a. To je bio prvi slučaj da je medijska kuća proglašena za legitimni vojni cilj.
Tokom bombardovanja izvedeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je približno 420.000 projektila, ukupne mase 22.000 tona.
NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 “kasetnih bombi”, od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.
Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su upotrebile i takozvane grafitne bombe radi onesposobljavanja elektroenergetskog Sistema.
O RADIO AMATERIMA I NJIHOVOM DOPRINOSU U DANIMA RATA
Par dana od samog pocetka bombardovanja savez radio amatera jugoslavije formirao je RMZO koja je svo vreme izvestavala o naletima nato aviona i projektila, mestima koja su gadjana, šteti koja je u tim naletima napravljena, povezivali smo porodice putem radio veze, trazili pomoc i lekove za povredjene.
Gotovo na svakom uzvišenom mestu duž čitave Srbije stajao je radioamater sa svojim uredjajem izvestavajuci o svakom naletu iznad njegovog kraja. Na taj nacin smo stvorili jednu zivu neunistivu radarsku mrezu o kojoj je pricao citav svet. Informacije su se skupljale preko svih mogucih frekvencija od ka teja, cibija, vhf simpleksa, lokalnih i magistralnih vhf repetitora slivajuci se u komandu vojske Srbije, mupa, teritorijalnih odbrana pa i do svakog pojedinca koji je bio na terenu i na neki nacin bio ugrozen.
Zahvaljujuci pravovremenoj informaciji mnogi su znali munut dva u napred kada ce doci do naleta i uspevali su da se sklone na vreme. Sam repetitor r2 i u jednom trenutku i r8 su 7 puta direktno pogadjani, stubovi i antene su bili potpuno unisteni, oprema raznesena, ali ti prekidi su bili uvek kratki, jer smo uspevali da se izborimo za tili cas da povratimo opremu u operativni rad iako su svuda oko nas bile prosute kasetne bombe koje se i dan danas nalaze okolo stuba repetitora r2.
Tokom nato bombardovanja smo poslali vise od 30 000 poruka humanitarnog karaktera, mnogi mediji i sredstva javnog informisanja su tada svoje informacije i izvestaje bazirale po podacima i porukama koje su radioamateri slali sa terena i nebrojano puta su tada tv i radio vesti zapocinale recenicom kako javljaju radioamateri.
paznja paznja emituje upravna radio stanica saveza radio amtera srbije sa posebnim pozivnim znakom yu0k u memorijalnom radio skedu DA SE NE ZABORAVI
Večeras dvadeset godina kasnije, svi će radioamateri koji su na prijemu da uzmu učešće u ovom radio skedu i da prijavom svog pozivnog znaka uveličaju ovaj dogadjaj.
Autor Boban Kurandić
