Manifestacija Dani kraljice Jelene, koja je tokom poslednje decenije postala deo kulturne tradicije grada Raške, biće ove godine održana od 26. do 28. maja pod pokroviteljstvom Opštine Raška, u organizaciji Centra za kulturu, obrazovanje i informisanje Gradac, sestrinstva manastira Gradac i Turističke organizacije Raška.
Niz višednevnih kulturno-umetničkih događaja koji se tom prilikom odvijaju u Raški i u porti manastira Gradac, nazvan je po njegovoj ktitorki – Sv. kraljici Jeleni, koja je značajno doprinela razvoju srpske srednjovekovne kulture.
Poznati biografski detalji o Jeleni Anžujskoj – preuzeto sa Wikipedije
Jelena je oko 1250. udata za Uroša.
Sa kraljem Urošem je imala bar četvoro dece:
Dragutin (1251—1316), srpski kralj 1276-1282
Milutin (1253—1321), srpski kralj 1282-1321
Stefan (?)
Brnča (?), kćerka udata za župana Đorđa
Jedno vreme vladala je oblastima: Zeta, Trebinje, Plav i Poibarje, u periodu kada je država bila podeljena na tri dela i preostalim delovima su upravljali Dragutin i Milutin.
Jelena se zamonašila u crkvi sv. Nikole u Skadru; tu je kao monahinja i umrla 8. februara 1314. Osnovala je prvu žensku školu u tadašnjoj Srbiji. Organizovala je prepisivanje knjiga na dvoru i tako proizvedene knjige je kasnije poklanjala. Takođe, u svom dvoru je imala i čuveno knjigohranilište, to jest biblioteku. Korice su izrađivane kod zlatara u Kotoru (v. Srbi i rukopisno Sveto pismo).
Njen dvor nalazio se na samom rubu današnjeg Kosova i Metohije u mestu Brnjaci, na severnoj strani planine Mokra Gora, četiri kilometra uz Brnjačku reku (oblast gornji Ibar). Tu se nalazila njena čuvena škola gde su siromašnije devojke učile vez i ostale poslove, ali i pismenost i muziku. Bila je u dobrim odnosima sa Dubrovnikom. Osim dvorca u Brnjaku, Jelena Anžujska imala je i grad Jelač na Rogozni. Kao zadužbina pominje se i crkva na Gospođinom vrhu u selu Biševo u Rožajama čiji ostaci i danas postoje, ali nema dokaza da je to zapravo zadužbina Jelene Anžujske.
Kao i drugi Nemanjići zidala je zadužbine. Najpoznatija njena zadužbina je manastir Gradac (krajem XIII veka) gde je i sahranjena, kao i crkva svetog Nikole u Skadru gde je zamonašena. Obnavljala je veliki broj svetinja, među njima i manastir svetih Sergija i Vaha na obalama reke Bojane kod Skadra. Pomagala je puno i katoličke svetinje.
Legenda kaže da se posle tri godine od svoje smrti javila u snu jednom monahu, te kada su otvorili njen grob telo je nađeno celo i očuvano „kao u rosi“. Od te 1317. ona se slavi kao svetiteljka 30. oktobra po crkvenom kalendaru odnosno 12. novembra po novom kalendaru. Njeno prvo žitije napisao je srpski arhiepiskop Danilo II kao žitije prve srpske kraljice koja je postala svetiteljka.
Obiđite manastire koji se nalaze u blizini Kopaonika
