Sezona novih rekorda: Iako smo odavno zašli u proleće na Kopaoniku skijaši i borderi još uvek uživaju u svojim omiljenim sportovima. Sezona traje više od 120 dana, a iz dana u dan beleže se novi rekordi u broju posetilaca, pa će ova sezona biti jedna od najboljih.
Da nas je neko pre deset godina uveravao da je moguće skijanje i kad su temperature u većem delu Srbije 25 i više stepeni celzijusa, teško bismo mu poverovali. Ali jeste tako, jer smo početkom aprila bili svedoci da ljubitelji belog sporta uživaju na stazama Kopaonika. Kažu da je vikendom bilo i više od 13.000 skijaša i snoubordera, a cela sezona beleži rekorde u svim pogledima. Upravo su ti dobri rezultati bili povod za razgovor sa Dejanom Ljevnaićem, v,d direktroa JP Skijališta Srbije.
Kako ste zadovoljni ovogodišnjom zimskom sezonom?
Mi u Skijalištima Srbije smo veoma zadovoljni, s obzirom da smo premašili prošlogodišnju, koja je bila ubedljivo najbolja sezona od kada postojimo. Kada to kažem, upravo mislim na veliku posećenost, broj skijaša koji stalno raste, ali i na odličan poslovni rezultat. Za četiri meseca u ski centru Kopaonik ostvaren je za 18 odsto veći promet u odnosu na isti period prethodne godine, što je najbolji poslovni rezultat do sada. Rezultati poslovanja preduzeća prevazilaze prethodnu sezonu, pa je na nivou preduzeća februar 2016. godine premašio isti mesec 2015. godine za čak 20 odsto, a tako je i ako poredimo mart 2015. i mart 2016. godine. Od početka skijaške sezone koja je na Kopaoniku počela krajem novembra, prodato je više od 145.000 ski-karata, a ostvareno je više od četiri miliona vožnji žičarom.
Čini se da je ovogodišnja ski-sezona uspela pre svega zahvaljujući veštačkom snegu?
Februar mesec na planini obeležila je najmanja količina prirodnog snega, a ski-centar Kopaonik radio je bez prestanka zahvaljujući sistemima za veštačko osnežavanje. Upravo zahvaljujući Skijalištima Srbije, koja su velikom stručnošću i organizovanošću uspela da održe kvalitet staza sve vreme, kompletna turistička privreda radila je nesmetano. Privreda celog jednog regiona opstala je zahvaljujući više nego opravdanoj odluci o investiranju u sistemima za veštački sneg. Ski-centar koji je radio bez prekida omogućio je rad hotelijerima, ugostiteljima, ski školama, lokalnim samoupravama i turističkim organizacijama, i na taj način sačuvano je više hiljada radnih mesta na planini. Samim tim, znajući da ne zavisimo u punoj meri od prirodnog snega, brojni investitori su se odlučili da ulažu u Kopaonik i samim tim razvijaju domaću turističku ponudu.
Koliko su novca Skijališta Srbije uložila u pripremu sezone i da li se to odrazilo na veću posetu?
U 2015. godini izgradili smo dve nove šestosedne žičare sa haubama i grejačima na sedištima na lokacijama Krčmar i Gvozdac. Samo za ove dve žičare uloženo je oko 15 miliona evra. Pored toga, prošle godine produžene su i proširene staze u ski centru, postavljena nova pokretna traka na Jarmu, a produžen je i ski lift Malo jezero. Što se tiče posećenosti, iz godine u godinu interesovanje za srpske ski centre raste. Pored domaćih gostiju, sve više stranaca dolazi na Kopaonik. Ove godine zabeležen je veliki broj gostiju iz Rumunije, Grčke, Turske, a skijaši iz zemalja bivše Jugoslavije su nam redovni posetioci. Kada pogledate statistiku, videćete da su Kopaonik i Zlatibor posle Beograda, najposećenije destinacije u Srbiji. Stranci se rado odlučuju za srpske planine, jer je to naš najveći turistički potencijal. Odlična organizovanost, prepoznatljiv kvalitet staza i niske cene ski-karata su naša najbolja preporuka.
Kažete da su cene ski-karata povoljne,ali neki upravo zameraju Kopaoniku da je ski-pas preskup?
U poređenju sa drugim centrima, ski-pas u Srbiji je i dalje najjeftiniji. Primera radi, šestodnevni ski-pas u Banskom ove sezone koštao je 175 evra, dok je na Kopaoniku bio 115 evra, a ta dva ski-centra su po veličini najpribližnija. Ostale ski-centre neću ni da uzimam za primer, jer se ova vrsta karata kreće i preko 250 evra. Popularnost domaćih ski centara je sve veća, zahvaljujući dobroj organizaciji, promociji, ali ono što je najvažnije je prenošenje pozitivnih utisaka među skijašima. Jasno nam je da ima onih kojima neodgovara ovakva cenovna politika, pa smo upravo zbog toga povećali promotivne periode i aktivnosti, kako bismo skijanje i zimske sportove približili svima.
Dobra posećenost sigurno je uticala i na prihode Skijališta Srbije. Kakvi su pokazatelji na tom planu i da li se još poštuju mere štednje?
Poslovni prihodi preduzeća, u poslednje tri godine, povećavaju se za oko 25 posto. Februar 2016. godine je, sa prometom od 285 miliona dinara, premašio isti mesec prošle godine, koji je bio najbolji mesec ikada u istoriji preduzeća. Samo u decembru je ostvaren neto prihod koji je 68 posto iznad neto prihoda u istom periodu prošle godine. Procenjujemo i da će neto dobit za 2015. godinu iznositi oko 54 miliona dinara, što je više od devet puta veća planirana neto dobit. Ovakav poslovni rezultat ostvaren je zahvaljujući brojnim pozitivnim rezultatima u prethodnom periodu, kao i smanjenju troškova, povećanim merama štednje ali i smanjenju broja stalno zaposlenih. Pozitivnom poslovnom rezultatu je doprinelo, prvenstveno, racionalno poslovanje i smanjenje svih kategorija troškova. U periodu od 2011. godine do danas, racionalizacijom poslovanja i smanjenjem troškova ostvarene su ukupne uštede u iznosu od oko 104 miliona dinara. Preduzeće je u julu 2012. godine, samoinicijativno umanjilo zarade u proseku za oko 18 posto, a prošle godine smanjen je broj stalno zaposlenih za pet.
Čvršća veza sa Jahorinom
Krajem marta imali ste sastanak sa predstavnicima Republike Srpske i OC Jahorina. Šta se dešava sa pričom oko kupovine dela vlasništva ski centra Jahorina?
– Pre par godina bilo je pregovora između Vlade Srbije i Vlade Republike Srpske oko preuzimanja Olimpijskog centra Jahorina na upravljanje. Jahorina, kao centar u kome je održana Olimpijada, ima ogroman potencijal i strateški je važna i za Republiku Srpsku i za Srbiju. Povezivanje ski-centara bio bi još jedan logičan nastavak regionalnog povezivanja i saradnje. Svakako smatramo da je to pitanje upravo za Vladu Srbije i Vladu Republike Srpske. Ukoliko do takve saglasnosti dođe, Skijališta Srbije su potpuno spremna da pomognu razvoju i unapređenu Jahorine. Ono što smo uradili u ski centru Kopaonik je više nego odlična referenca za upravljanjem ili davanjem konsultantskih usluga za dalji razvoj ski-centara u regionu. Mi smo u kontaktu sa rukovodstvom OC Jahorina i imamo zaista odličnu saradnju. Od ove godine, sezonski ski pas sa Jahorine pruža mogućnost besplatnog skijanja na Kopaoniku i obrnuto.
Letnja sezona
Zimska sezona je pri kraju, ali vi sigurno planirate i letnju ponudu, jer su planine sve interesantnije domaćim turistima?
– Iz godine u godinu letnja sezona na planinama broji sve više gostiju. Brojni sadržaji koji su u ponudi privlače sve više turista iz zemlje i inostranstva. Prošlogodišnja letnja sezona bila je veoma uspešna, s obzirom da je ostvareno više od 40 hiljada vožnji. Tome su svakako doprineli Top samer vikendi kada su odobravani popusti na letnje sadržaje, ali i akcija „Moja Srbija“, koja je turistima sa vaučerima svakako olakšala izbor destinacija. Krećemo u pripremu planinskih centara za letnje aktivnosti, pa će i ove sezone u ponudi biti panoramska vožnja žičarom, planinski biciklizam, pešačke ture i adrenalinski sadržaju poput boba na šinama, zip lajna i tjubing staze.
Izvor: Sat Revija
