Spasioci Gorske službe spasavanja Srbije učestvuju u evropskom projektu “SIXTHSENSE” koji je napravljen u cilju praćenja zdravlja uz senzornu povratnu spregu, za postizanje bolje situacione svesti. Zato su učestvovali u paketu terenskih ispitivanja koja su održana u Italiji i na Kopaoniku. Testiran je beta prototip uređaja koji mere frekvenciju otkucaja srca, nivo laktata u krvi, kao i spoljnu i unutrašnju temperaturu.
„Na Kopaoniku smo, posle Italije, testirali elektrode preko kojih spasioci dobijaju određene poruke putem elektro taktilne stimulacije tokom simulacije spasilačke akcije. U pitanju je razvoj nove tehnologije bezkontaktnog prenosa informacija koji je u beta prototip fazi. Nama je to veoma značajo, jer ovakve nove tehnologije čuvaju zdravlje naših spsailaca koji ponekad spasavaju živote ljudi u zaista ekstremnim uslovima“, rekao je Srđan Paroški, spasilac Gorske službe spasavanja Srbije.
U testiranju su, osim spasilaca Gorske službe spasavanja, učestvovali i istraživači sa prestižnih evropskih univerziteta koji se bave ovom vrstom nauke, kao i spasioci iz GSS stanice Mostar (BIH). Testove je ukupno prošlo 15 ispitanika, u periodu od tri dana.
Cilj ovog multidisciplinarnog istraživačko inovacionog projekta je razvoj nosivog sistema za praćenje zdravlja operativaca spasilačkih službi sa taktilnom povratnom spregom, koji spasiocima omogućava da u opasnim situacijma “osećaju” svoje trenutno stanje, i eventualne zdravstvene rizike.
Pomoću prediktivnih modela zasnovanih na multimodalnim podacima sa senzora koji mere biološke parametre (npr. laktacija, Na, K, srčani ritam, temperatura) ovaj sistem bi omogućio spasiocima ranu detekciju rizičnih faktora koji bi mogli dovesti do brzog pogoršanja njihovog zdravlja i/ili radnih sposobnosti.
Ova tehnologija omogućiće praćenje u realnom vremenu više spasilačkih ekipa i operativaca na terenu, unapređujući efikasnost tima, njihovu bezbednost i uspešnost operacije. U okviru „SIXTHSENSE” projekta spasioci Gorske službe spasavanja nosiće ove uređaje u spasilačkim akcijama.
Ceo projekat finansiran je od strane Evropske unije.
