Raspust sa snegom – korist za đake i turizam
Inicijativu da zimski odmor bude iz dva dela pokrenule škole u zapadnoj Srbiji i turistička privreda.
Vreme je za promenu školskog kalendara, u korist zdravlja đaka i turizma. Da zimski raspust bude iz dva dela: prvi u vreme novogodišnjih i božićnih praznika, a drugi tokom februara, u doba kad su uslovi za boravak na snegu najpogodniji.
To poslednjih meseci sve glasnije predlažu iz pojedinih škola i turističke privrede zapadne Srbije, područja koje se po razvijenom turizmu decenijama prepoznaje. Ovu inicijativu pokrenuli su aktivi direktora osnovnih škola iz Užica i Čajetine, uz podršku školskih odbora i saveta roditelja i u saradnji sa zlatiborskim turističkim delatnicima.
Pridružili su im se „Skijališta Srbije”, Udruženje turističkih agencija „Juta”, Skijaški savez Srbije, Poslovno udruženje hotelsko-turističke privrede Srbije „Hores” i drugi.
Taj predlog, upućen Ministarstvu prosvete, inicijatori su debelo obrazložili. Napravljeno je čitavo istraživanje o uticaju boravka na snegu po zdravlje dece, o prosečnoj visini snežnog pokrivača u pojedinim periodima zime na našim najposećenijim planinama, uticaju reorganizacije raspusta na proces đačkog učenja, modela školskih kalendara u 35 evropskih država, o stavovima prosvetnih radnika četiri naša okruga u vezi sa ovim pitanjem.
Ukratko, analiza stručnjaka Specijalne bolnice „Čigota” na Zlatiboru pokazala je da boravak dece na planinskom vazduhu i aktivnosti na snegu, u vreme preteće epidemije gojaznosti mladih, dovode do poboljšanja njihovog opšteg psihofizičkog stanja i jačanja imuniteta.
Kad je reč o visini snega na Zlatiboru i Kopaoniku u minuloj deceniji, podaci Hidrometeorološkog zavoda pokazuju da je uvek više snežnog pokrivača u februaru nego u januaru, zbog čega se sada događa da su školarci na raspustu u periodu kad ne mogu da se skijaju, te da planinski đaci-pešaci odmaraju kad je manje snega, a gaze kroz smetove u vreme nastavnih obaveza.
Analize školskog kalendara kod nas i u Evropi takođe idu u prilog predloženoj promeni termina raspusta, s čim se, istraživanja pokazuju, slaže i većina prosvetnih radnika iz naših okruga.
– Na ovaj način, jednom sistemskom merom, većem broju učenika osnovnih i srednjih škola u Srbiji bilo bi omogućeno da tokom zimskog perioda imaju više vremena koje bi posvetili sportu, očuvanju i unapređenju sopstvenog zdravlja baveći se aktivnostima, bilo u mestima gde žive, bilo posetom našim planinskim zimskim centrima. I ova promena kalendara, čiji smo precizan predlog sačinili, tehnički je izvodljiva: nema loših posledica po proces učenja i nivo učeničkih postignuća. Predloženo rešenje je najsličnije organizaciji raspusta koja je u srpskim školama bila prisutna školske 2004/2005. i ranije. Nije novina i praksa ju je potvrdila – napominje Rafajlo Jelisavčić, predsednik Aktiva direktora osnovnih škola u Užicu.
I turizmu bi, naravno, ova promena i te kako godila, jer šta vredi što su vodeći zimski centri poslednjih godina velikim ulaganjima opremljeni modernim žičarama i uređenim stazama ako nema dovoljno ljubitelja skijanja upravo kad je najviše snega. A podršku inicijativi daju i iz JP „Skijališta Srbije”, čiji direktor Dejan Ljevnaić za naš list kaže:
– Predlog za pomeranje školskog raspusta je veoma dobar, jer se takva praksa zemalja koje od turizma ubiraju ogromne prihode pokazala kao veoma uspešna. Takav model Srbija bi mogla da preuzme i da, pored finansijskog razloga, bitnog za državu, pospeši želju za sportom kod omladine. „Skijališta Srbije” rade na afirmaciji zimskih sportova, pokušavajući da povećaju broj ne samo profesionalnih, nego i rekreativnih skijaša i bordera. U prilog tome govori i omogućavanje besplatnog skijanja za osnovce i srednjoškolce, kao i velika podrška ski-klubovima za organizaciju treninga i takmičenja.
Budući da je odluka o školskom kalendaru u nadležnosti ministra prosvete, prosvetno-turistička delegacija okupljena oko ovog predloga razgovarala je nedavno o tome s ministrom prosvete prof. dr Tomislavom Jovanovićem.
On je, kako su preneli mediji, saslušao argumente inicijative, naveo da se prvenstveno mora voditi računa o bezbednosti i zdravlju učenika, te o ekonomskoj isplativosti, pa istakao potrebu da se o ovom predlogu izjasni stručna prosvetna javnost.
Izvor: Politika
