Carving je najsavremenija skijaška tehnika koja se primenjuje i u takmičenjima i u sve širem delu rekreativnih skijaša ….
U ovom tekstu ćemo se pozabaviti malo detaljnije opisom same skijaške tehnike i glavnih gibanja koje jedan carving skijaš mora primenjivati kako bi uspešno napravio carving zavoj .
Skijaš koji želi napraviti carving zavoj , mora u potpunosti da koristi konstrukcione karakteristike svoje skije te jednako tako o skiji zavise tip i dužina zavoja ( priča o radijusima koja je razrađena u članku Mali skijaški saveti ) . Kod ove tehnike se ponovo vraćamo na neke ranije karakteristike skijaških tehnika . U prvom planu tu je opterećenje na skije , tj raspored težišta . Kod carvinga je opterećenje na unutrašnjoj ( gornjoj ) skiji u puno većoj meri prisutno nego kod prestupne tehnike . To bi po nama bio i jedan od ključnih problema privikavanja na modernu tehniku .
Zašto je tako ? Osnovni razlog tome je što kod manje iskusnih skijaša težište zna da varira tako da neki puta skijaš može ” ostati ” skroz na ” gornjoj ” nozi , radi čega dolazi do proklizavanja , a što dovodi do najčešćeg pada u carvingu , pada na kuk , ili ako nije u dovoljnoj meri težište raspoređeno na obe skije tj ako je u većoj meri na donjoj nozi onda je nemoguće napraviti carving zavoj iz razloga što ne dolazi do uzdužnog savijanja skije , nema ” položenosti ” u krivini i samim tim , skija je osuđena na proklizavanje ( rubljenje ) u krivini . Druga stvar koja je posebno bitna je da skijaš mora imati malo šire postavljene noge , najčešće u širini kukova , a kod brže vožnje i u širini ramena . Takav stav osigurava veću stabilnost . Stav je takođe veoma nizak sa izraženim težištem u napred . Postranična gibanja su najbitnija stvar carving tehnike , iz razloga što jedino pojačanim gibanjima možemo skiju dovesti na rubnike što je neophodno da skiju ( pomoću centrifugalne sile ) savijemo u toj meri koliko je potrebno da ona bez proklizavanja napravi luk određenog radijusa .
Uspešnost izvođenja carving zavoja se vidi po skijaševom tragu na snegu jer iza njega ostaju samo dve crte ( šine ) , iz razloga što nema rubljenja . Takvim načinom vožnje skijaš puno manje gubi brzinu , vozi se gotovo sve vreme na rubnicima (kantnama) te ima puno bržu reakciju za promenu smera jer je kantna sa celom svojom dužinom urezana u sneg što u zavoju daje puno bolji osećaj . Krajnji cilj carvinga je što veća zabava na skijama , jer ranije tehnike skijanja nisu bile u toj meri atraktivne kao što je karving . Kao dokaz tome su iskusniji carving skijaši koji skijaju bez štapova ( raširenih ruku sa kojima dodiruju pod u krivini ) , sa vrlo kratkim skijama i vrlo malog radijusa te rade zavoje koji su totalno oštri , brzi i sa jakim bočnim gibanjima ( fun carving ) . Takav izvežbani carving skijaš može imati jednako izražena postranična gibanja ( sa jednako velikim amplitudama ) kao i boarder .
