Sportisti prepoznali lepotu i vrednost Brusa Hiiljade automobila prođe, penjući se ka Nacionalnom parku Kopaonik, kroz Brus, slikovitu varošicu na obroncima ove naše planinske lepote ali, malo se koji zaustavi, a kamoli da provede dan– dva u njoj. Iako ima šta da ponudi, ne samo za zalutale namernike, već, i one koji žele da se zadrže i upoznaju znamenitosti ovog kraja.
– Najviše gostiju stigne i upozna Brus, kad su vejavice pa ne mogu do vrha ski centra zimi, tad se oduševe hranom, nacionalnom kuhinjom i ugodnim smeštajem.
Brus i Kopaonik nude sijaset zanimljivih izleta, pešačkih tura, berbe lekovitog bilja, pečurki, a ko želi po seoskim domaćinstvima može da skuplja seno, bere maline, kupine, ili drugo voće kojim je obod župskog kraja više nego bogat. U krugu od nekoliko kilometara ima više od desetak arheoloških, istorijskih i verskih lokaliteta. Ostaci crkava, manastira, iz 13. i 14. veka , kao što je manastir Lepenac posvećen „Sv.Stefanu”, zadužbina Despota Stefana Lazarevića, najuticajnijeg vladara, pa manastir „Milentija” (nekad „Melentija”) jedan od najlepših i najraskošnijih građevina Moravske Srbije, građen poput crkve Lazarica. Tu su i ostaci čuvenog srednjovekovnog grada Koznika, poznatog kao „Jerinin grad” na samo deset kilometara od Brusa, na desnoj obali Rasine i nadmorskoj visini od 922 metra, idealan za kraće dnevne izlete.
Predanje kaže da je grad zidala sama Jerina, žena Đurađa Brankovića. Kamenje iz Rasine su nosili svi: ljudi, žene, deca, starci, pa čak i koze. Po njima je grad i dobio ime Koznik. Od napornog rada ljudi su padali, kotrljali se niz strme litice i zaustavljali se u grču od bola u ravnici na mestu koje je nazvano Grčak. Istorija Koznika je interesantna, jer na temeljima rimskog kastela Lazarevića, Radič Postupović, poznatiji u narodnim pesmama kao „Rajko od Rasine” utvrdio grad, s kraja 14. veka. Koznik je čuvao župu Rasinu, vinogradarsku Župu, šumsko i rudno blago Kopaonika i zadužbine srpskih vladara od Turaka. U holu Kulturnog centra u Brusu se nalazi veličanstvena maketa grada Koznika. Od istorijsko verskih i arhitektonske zaostavštine u okolini su još: svetilište „Metođe”, crkvina „Dub” iz šestog veka, crkve: Sv. Petra i Pavla, Sv. Petke, Strmac, Sv. Bogorodice – Boranci, Sv. Arhanđela Gavrila –Dupci, Sv. Nikole –Batote, pa Sv. Romana –Ribari, Sv. Jovana– Žilinci. Pešačke ture ka visovima i razuđenim obroncima „krova Srbije” lako se dostižu sa nepunih 500 metara nadmorske visine. A klima, uz hladne večeri, kad vam je potreban džemper ili jakna iako je u toku dana bilo i svih 35 stepeni prija svima. Od osoba sa hroničnim alergijama do srčanih bolesnika, koji, po brižljivo pokošenim livadama i planinskim kosinama, šetaju i beru borovnice ili lekovito bilje za obilje čajeva po kojima je ovaj kraj poznat.
Iako turisti još uvek nisu u pravom broju prepoznali lepote i vrednost ovog kraja to ne važi za sportiste koji sve više hrle na pripreme u ovu varošicu podno Kopaonika. Sjajni uslovi, sale, igrališta, olimpijski bazen, „beskrajni” proplanci, tri reke ali po daleko pristupačnijim cenama prosto mame košarkaške, odbojkaške i rukometaške klubove. Sve ih je više iz Bugarske, Makedonije, Bosne ali i naših iz Srbije koji deo letnjih priprema provode u Brusu.
Grupa lekara, drugarica sa studija iz Beograda, kažu da su došle prvi put ali ne i poslednji. Našle su sijaset zanimljivih pešačkih staza, znamenitosti, uživaju u berbi i sušenju cveća, posetama arheološkim lokacijama. Uveče ih očekuju domaća jela, pite, gibanice, sir, kajmak i pršuta, a ko želi i voćne rakije iz kopaoničkog kraja. Brus nudi zabavu, od kafea sa muzikom, preko igraonica do klubova.
