Nazivaju ga i „Srebrnom“ i „Sunčanom planinom“, a zadržao je lokalno ime – Kopaonik, po vekovnoj delatnosti tamošnjeg življa, kopanju rude zlata, srebra, olova i cinka. Sa preko 200 sunčanih dana godišnje i snežnim pokrivačem koji se zadržava od 180-230 dana (od novembra do maja), i srednjom godišnjom temperaturom od 3,7°C, ova jedinstvena planina, čiji je najviši deo prostrana površ – Ravni Kopaonik, okružen vrhovima: Suvo Rudište sa Pančićevim vrhom (2017 m), Karamanom (1934 m), Gobeljom (1834 m) i dr., pravi je turistički dragulj Srbije, ne samo u toku zimske sezone, već sve više i tokom leta.
Suzana Komatović, dipl. biolog, JP Nacionalni park „Kopaonik“ Foto: Mihaijlo Berček
Zbog svojih prirodnih odlika 1981. godine Kopaonik je proglašen za nacionalni park. NP „Kopaonik“ obuhvata površinu od 11.810 hektara i po broju endemičnih vrsta predstavlja jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta endemične flore Srbije.
Suzana Komatović, dipl. biolog iz JP Nacionalni park „Kopaonik“, objašnjava da je njihov primarni cilj zaštita i unapređenje prirode i životne sredine Kopaonika. NP je obuhvaćeno i trinaest predela izuzetnih odlika I stepena zaštite, u koje se ne sme ići po svom nahođenju, već sa dozvolom nadležnih iz NP, odnosno sa licenciranim vodičima. Najvredniji delovi – prirodni rezervati nacionalnog parka su: Duboka, Samokovska reka, Metođe, Suvo Rudište, Bele stene, Gobelja, Vučak, Jelovarnik, Jelak, Mrkonja, Kozje stene, Jankova bara, Barska reka, a jedinstvenost njihovih biljnih i životinjskih zajednica, razlog su zbog čega se izdvajaju od ostalih predela.
Na Kopaoniku ima biljaka koje ne rastu ni na jednom drugom mestu u svetu sem na ovoj planini. To su Kopaončka ljubičica (Viola kopaonikensis), Pančićeva režuha (Cardamine pancicii) i Kopaonička čuvarkuća (Sempervivum kopaonikensis). Postoje i biljke koje su izuzetno retke, zakonom zaštićene: Runolist (Leontopodium alpinum), lincura (Gentiana lutea), alpski zvezdan (Aster alpinus), različite vrste gencijana, orhideja, brojne vrste trava…
Osim biljnog sveta, bogat je i životinjski sveta sa oko 1.000 različitih vrsta, od čega 40 vrsta sisara, kao što su: vuk, divlja svinja, srna, lisica, zec, kuna, šareni tvor… Među prirodnim retkostima (pod zaštitom) su i: Suri orao (Aquila chrysaetos), Sivi soko (Falco peregrinus), Šumska sova (Strih aluco), Planinska ševa (Eremophila alpestris), Krstokljun (Loxia curvirostra), Sivi puh (Dryomys nitedula), Buljina (Bubo bubo), Divlja mačka (Felis silvestris), Živorodni gušter (Lacerta vivipara). Danas na ovoj planini obitava 148 različitih vrsta ptica, brojna je populacija insekata, a kopaoničke reke posebno su bogate potočnom pastrmkom.
– Do skora se u NP kalkulisalo podatkom o prisutnosti 219 različitih vrsta gljiva. Međutim, to nisu validni podaci jer se smatra da ih ovde ima daleko više. Prošle godine su NP „Kopaonik“, Prirodno-matematički fakultet iz Beogada, Mikološko-gljivarski savez Srbije, a pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, pokrenuli zajedničku istraživačku akciju pod nazivom – Mapiranje gljiva Kopaonika i za kratak period pronađeno je 128 različitih vrsta gljiva. Ovaj višegodišnji projekat nastavljen je i ove godine i za tri nedelje determinisano je, i opisano, oko 60 različitih vrsta gljiva. Prema procenama stručnjaka do kraja projekta na Kopaoniku će biti pronađeno preko 1.000 vrsta, što će Kopaonik svrstati u vodeće gljivarske destinacije u ovom delu Evrope – istakla je gospođa Komatović.
Posmatrano sa turističkog aspekta, Kopaonik je retko bogata planina koja nudi pregršt prirodnih, ali i kulturno-istorijskih zanimljivosti i atrakcija. O tome, naša sagaovornica kaže da vladajući trend povratka prirodi i prirodnim vrednostima idu na ruku Kopaoničanima. U skladu s tim, i NP „Kopaonik“ poslednjih godina organizuje pešačke ture sa obučenim vodičima i svakog dana drugim programima. U okviru tih pešačkih staza turisti posete neke od zaniljivosti Kopaonika, upoznaju se sa posebnim karakteristikama koje ovaj predeo čine jedinstvenim, pre svega odlaskom u rezervate I stepena zaštite i posmatranje retkih vrsta biljaka i staništa retkih vrsta životinja. Posetioci u toku šetnje, pored toga što uživaju u čistom vazduhu, i nesmetanog pijenja vode iz planinskih potoka, mogu da beru šumske plodove: maline, kupine, šumske jagode, borovnice, planinske ribizle, za šta je sve veći broj turista zainteresovan. Suzana Komatović naglašava da su turisti ovim turam prezadovoljni, a oni koji iskuse jednom, ne samo da ponesu lepe utiske, već sledeće godine dođu ponovo i dovedu još nekog. Iako je planina uvek inspirativna, turistima su njeni plodovi najdostupniji u julu i avgustu, iako i septembar ume da bude i topao i izdašan, kao što je bio slučaj poslednjih nekoliko godina.
Upravna zgrada JP Nacionalnog parka „Kopaonik“ se nalazi u samom centru turistikog naselja. Turisti ovde mogu dobiti sve potrebne informacije, kao i na sajtu: www.npkopaonik.com.
Izvor: TOPSRBIJA
